O nama

Eko pokret Štediša je osnovan sa početnom idejom da brine o zaštiti naših reka i priobalja od plutajućeg otpada i smeća, tog jezivog svedočanstva o ljudskoj gluposti, bahatosti i nemaru. Želja nam je da prikupljanjem otpada sa naših reka, čišćenjem rečnih korita i edukacijom kod svih ljudi, a naročito mladih, razvijemo svest o neophodnosti ličnog angažovanja svakoga od nas da bi se katastrofalne posledice našeg boravka na Zemlji po eko sistem predupredile ili smanjile. Želimo da pokažemo da čovek ne mora da bude najgora životinja (Tagore) i da čovek nije jedina greška prirode (Gilbert).

Jedini način da se budućnost oblikuje leži u moći da se ima tačna predstava o njoj, govorio je još drevni rimski pesnik Ovidije. Ljudi su u svojoj bezobzirnoj pohlepi već naneli prirodi neprocenjivu štetu. Ratovi, razaranja, beskrupulozni razvoj tehnologije, kao da su proterali plavu boju iz prirode. Naše nebo je sve manje plavo, sve više sivo, naše reke, jezera i mora nisu više plavetni, već poprimaju turobne boje koje se ne daju lako opisati. Da je situacija alarmantna ne samo za Srbiju, već i za celi svet pokazalo je slučajno otkriće tzv. Osmog kontinenta smeća (vidi sliku na početnoj strani). Američki kapetan Čarls Mur, slučajno je 1997. godine, zalutavši u severnopacifički vrtlog, upao, a onda se danima probijao kroz bezobličnu, nepreglednu masu plastičnih kesa, flaša, brodskog smeća, ne nalazeći kraja toj novoj morskoj nemani. Ni mitološka bića nisu imala tako zastrašujući izgled i bila toliko opasna po okolinu. Kako će se ukloniti ovaj plastični kontinent, ovo zlokobno groblje ljudske gluposti, još uvek niko ne zna, a ovaj bauk iz dana u dan sve više raste hranjen našim nemarom. Sve više vrsta riba je pred istrebljenjem svakoga časa. Ribe se guše gutajući plastiku, a sa njom i teški metali prodiru u ribe, a preko njih i u naš lanac ishrane. Nebrižni Popaj je pojeo spanać, a nama je ostavio svoje konzerve da ih varimo kako znamo i umemo.

Zbog svega toga mislimo da je krajnje vreme da svi u svom okruženju svojim ponašanjem i delovanjem maksimalno zaštitimo prirodu tako sto cemo svaku flašu, limenku, plastiku, papirić, opušak, električni uredjaj....., ostaviti na za to predvidjeno mesto sa kog ce ići u reciklažu. Odnos države prema prikupljanju smeća mora drastično da se promeni i da se stimuliše prevencija a ne da se leče posledice što je daleko skuplje i neefikasnije. Povremene akcije čišćenja povodom nekog praznika iako medijski izgledaju odlično nece dati rezultate ako akcija ne poprimi trajni karakter posto je i stvaranje smeća proces koji traje neprekidno i poprima sve veće razmere. Priroda je naša kuća koja traži stalno održavanje. Sadašnje cene otkupa otpada za reciklažu su toliko niske da osim javnih preduzeća koja su zadužena za čistoću grada i reka niko drugi ne može naći ekonomski interes. Kako ni javna preduzeća ne mogu da se izbore sa ovim narastajućim problemom neophodno je da se uključi što veći broj preduzeća i ljudi. Postavljeni kontejneri za pet ambalažu bili su od strane gradjana odmah maksimalno prihvaćeni i u te kontejnere su 100% ubacivali pet ambalažu. Na taj način se u startu odvaja otpad što je najvažniji prvi korak ka procesu reciglaže. Problem je u tome što su preduzeća uložila sredstva za kontejnere i vozila za odvoženje otpada a zbog niske cene otpada ne mogu pokriti materijalne troškove već radeći stvaraju nove gubitke. I zato smo svedoči povlačenja tih kontejnera sa ulice kao i tih preduzeća iz posla. Čak imamo primere da su inspekcijske službe naplaćivale kazne za neodvoženje smeća, što je u redu, ali pokazuje svu besmisao cene otkupa otpada i troškova transporta. Druge države stimulišu cenu otkupa otpada. Zbog toga gradjani otpad ubacuju u namenske kontejnere a mogu i da zarade vraćajući otpad u centre za otkup. Na taj način se maksimalno smanjuje smeće na deponijama, trošenje prirodnih resursa je maksimalno smanjeno a sama sredina u kojoj živimo je čista.tro.

Otpad je sirovina na pogrešnom mestu. Pravilan odnos države prema otpadu donosi višestruke koristi: čistija životna sredina, čuvanje resursa, zapošljavanje veoma velikog broja ljudi i preduzeća.
Eko pokret Štediša želi da kroz svakodnevno rešavanje ekoloških problema vrši stalnu edukaciju gradjana u cilju podizanja svesti i znanja iz oblasti zaštite životne sredine.